Sedeci u mraku,
dodirujem zvezde
u uglu moje sobe.
Glasovi se raspinju kao paucina
koja me ponekad dodirne.
Mrak je, bez misli
bez zelja, bez sebe,
kolodvor potrosenih snova
i otrcanih dana…
sve je u magli,
i ja i ljudi,
samo jos u uglu
krvari bez glasa,
jedna rana…
..
